Toggle navigation

Istorijat

Predškolska ustanova u Kikindi ima dugu i značajnu tradiciju. Prvo zabavište u Velikoj Kikindi otvoreno je 1. maja 1891. godine pod patronatom Veliko-kikindske dobrotvorne zadruge Srpkinja, prvog modernog udruženja žena kod Srba koje je osnovano 1873. godine. Zadrugu Srpkinja je osnovala Nina Ana Petrović (1833-1908).
Poziv za upis dece u zabavište štampan je u lokalnim novinama „Sadašnjost“ u broju 13 od 31. marta 1891. godine: „Veliko-kikindska dobrotvorna zadruga Srpkinja otvara od 1. do 3. maja o.g. srpsko zabavište u kući preč. g. Đorđa Vlahovića. S toga se ovim svim roditeljima i strateljima učtivo do znanja stavlja, da dečicu svoju, koju bi radi bili u zabavište dati, najduže od 15. do 27. aprila o.g. – svaki dan od 9-12 časova pre podne – kod potpisanog predsednika prijaviti izvole.
U Vel. – Kikindi, 30. marta (11. aprila) 1891. god. Nina Petrović predsednik.“


 Najstarija fotografija zabavišta u Velikoj Kikindi 1895. godina

U kikindskom crkvenom arhivu nalazi se i dokument o najavi osvećenja prvog srpskog zabavišta u Velikoj Kikindi koji je potpisala Nina Petrović. Zadruga Srpkinja je pronašla i stručnu zabavilju i zabavište je počelo sa radom 1. maja 1891. godine. Zabavilja je imala platu od 400 forinti, besplatan stan i ogrev. Odziv za upis dece u novootvoreno zabavište bio je velik. Siromašne porodice plaćale su mesečno po 60 novčića za jedno dete, dok su imućni roditelji plaćali jednu forintu. Osnovana su dva zabavišta. Jedno se nalazilo u trećem rejonu, pored srpske škole, dok se drugo nalazilo u kući br. 1171 koju je opština otkupila za 1200 forinti. Opština je za izdržavanje jednog zabavišta izdvajala po 800 forinti godišnje, ali je bilo i drugih izvora prihoda. U Kikindi je 1893. godine konstituisan „Odbor varoških mladodečijih zabavišta“ koji je vodio brigu o radu zabavišta. 1

1 Mirče Berar, Škole u Kikindi do 1914. godine, Komuna, 1973, 569.

Leposava Vinkić-prva školovana zabavilja

Prva školovana zabavilja u Kikindi bila je Leposava Vinkić. Rođena je u Velikoj Kikindi 1881. godine. Žensku građansku školu završila je u Velikoj Kikindi 1898. godine, a državnu školu za zabavilje u Hodmezevašarhelju završila je juna 1900. godine. U prvoj godini školovanja za zabavilju, imala je šest predmeta: veronauku i moral, mađarski jezik i književnost, vaspitanje male dece sa metodikom, telesno i zdravstveno vaspitanje, srpski jezik i takozvano ciljno vežbanje (praktičan rad). U drugoj godini imala je predmete: pevanje i violina, pravljenje oblika, crtanje i vežbe tela.
Leposava Vinkić je završila i Učiteljsku školu u Subotici. Radila je u Velikoj Kikindi.
Zabavišta u Kikindi je, početkom devedesetih godina HIH otvorilo i dobrotvorno društvo „Humanitas“, koje je okupljalo Kikinđanke nemačke i mađarske nacionalnosti.
Posle Drugog svetskog rata, domovi za predškolsku decu su pretvoreni u ustanove za dnevni boravak dece, naročito za zbrinjavanje dece majki zaposlenih u zadrugama. Godine 1948. doneta je savezna Uredba o osnivanju jaslica i vrtića, kojom su preduzeća i narodni odbori bili obavezni da otvaraju ove ustanove.
Zabavišta u Kikindi nalazila su se u rejonima i bila su u sastavu škola, te su se deca i usmeravala ka toj školi.
1963. godine došlo je do spajanja dečijeg vrtića „Jovan Jovanović Zmaj“, koji je obuhvatao više zabavišnih grupa, i obdaništa „Dragoljub Udicki“. Nova ustanova dobila je ime po Dragoljubu Udickom, kikindskom učitelju i borcu u Drugom svetskom ratu. To ime zadržano je i do današnjih dana.