Toggle navigation

Рад логопеда

Говор и језик заједно са мишљењем, чине најсложеније функције људског организма и не служе само као средство комуникације, већ као и средство сазнавања света у коме живимо. Језик и говор се појављују, развијају, богате и увежбавају управо на узрасту деце у вртићу, тако да је предшколска установа право и време и место за откривање недостатака, стимулисање развоја и богаћење говора и језика.

Свако дете има свој темпо развоја. Толеришу се одступања од говорних норми које дете спонтано превазилази. Међутим, веома рано се могу јавити прави говорни поремећаји за које је неопходна што ранија помоћ стручњака.

Логопедски рад у предшколској установи „Драгољуб Удицки“ је организован на нивоу свих објеката  и огледа се у редовним обиласцима свих вртића и логопедском раду са децом, као и кроз организована свакодневна саветовалишта за родитеље и васпитаче. На почетку сваке школске године логопед тријажом обухвата децу из различитих васпитнио образовних група и утврђује присуство говорно – језичких поремећаја. По завршетку тријаже обавештавају се родитељи деце којој је потребан третман и ради се на планирању и организацији третмана у виду индивидуалног или групног рада са децом. Спроводе се вежбе логомоторике индивидуално или са децом у групи и третман неправилности у изговору гласова.

Такође, логопед врши превентивно – корективни рад у групи са децом који се базира на подстицању и корекцији изговора појединих гласова нашег језика.

Посебно се ради са децом код које је изразито вербално заостајање и са децом код које је недовољно развијена језичка структура у виду стимулације говорно – језичког развоја. Током терапеутског рада родитељи, односно старатељи детета добијају информације о раду логопеда са децом и пружа им се подршка у препознавању и разумевању говорно – језичких проблема деце. Улога родитеља је изузетно важна јер управо они са дететом проводе највише времена. Помоћ и подршку у раду са децом која имају тешкоће на неком од нивоа вербалне или невербалне комуникације, логопед пружа и васпитачима кроз радионице, предавања и саветодавни рад.

Најчешће се код деце јављају дислалије (неправилност изговора појединих гласова или групе гласова), а спорадични су случајеви поремећаји флуентности гласова (муцање) или кашњење у развоју говора. Дислалије се према статистици чешће јављају код дечака што се може приписати споријем сазревању дечака и утицају примарног породичног окружења. Артикулациони поремећаји најчешћи су код деце између 3,5 и 5 година.