Документовање васпитача као вид праћења учења и развоја детета у светлу нових Основа програма
Основни задатак сваке предшколске установе је да развија реални програм који је усмерен на подршку добробити детета и васпитач као коаутор, учесник и реализатор тако конципираног програма настоји да у овај процес неизоставно укључи породицу детета као и ресурсе локалне заједнице за реализацију различитих васпитно-образовних активности.
Положај детета у савременом свету не претпоставља да је оно само биће потреба, већ перспективу да дете поседује потенцијале и развијајуће капацитете који га чине компетентним учесником сопственог учења и развоја.
Не губећи из вида да дете углавном доживљава свет кроз односе које успоставља и развија у интеракцији са другима, васпитач кроз документовање васпитно-образовног рада ствара услове за потпуније разумевање дететовог развоја и учења, а својом концепцијом документовања на најбољи начин представља богатство и различитост дечјих идеја, начин на који деца виде и разумеју себе и свет око себе као и своје учешће у дечјем вртићу.
Васпитач у сарадњи са свим релеватним учесницима у програму рада документује ситуације на које су актери указали као посебно важне, чиме се обезбеђује процес вишеперспективности у развијању и разумевању самог програма. Документација је видљива и доступна, и представља основ и темељ за дијалог свих заинтересованих страна.
Управо кроз овакво конципирано документовање васпитача дете се уважава као носилац права и као особа са посебним интересовањима и искуствима, подржава се развијање партнерских односа са породицом уз уважавање њених различитости и специфичности, као и партнерство са локалном заједницом. Дететова игра се посматра као аутентични начин изражавања и учења које се остварује у контексту отворености за инетркултуралност и кроз интеракције са децом различитих узраста и са особама које нуде различите обрасце понашања и доносе различита знања, вештине, таленте и интересовања, чиме се обогаћује општи васпитни и образовни амбијент у коме дете одраста.
Овакав процес документовања васпитно – образовног рада захтева, а у исто време и развија компететне практичаре, што подразумева констатно преиспитивање васпитачеве сопствене праксе и деловања у складу са најбољим интересима и на добробит деце раног узраста. Васпитач је у прилици, да кроз овакав вид документовања, самовреднује свој рад, одреди аспирације за наредни период и на основу потешкоћа на које наилази у пракси одреди смернице свог оснаживања
Роберт Вуњак
