Билингвизам – развој говора и језика детета у двојезичној средини

Билингвизам је способност  особе да се служи са два језика без видљиве разлике у способности комуницирања. У зависности од тога када се усвајају језици, билингвизам се дели на рани (усвајање оба језика до четврте године) и касни (усвајање другог језика након четврте године). По томе на ком нивоу се говоре језици, може бити симетричан (постоји подједнако познавање оба језика) и асиметричан (слабије познавање једног језика).

Ако дете усваја оба језика у исто време, поставља се питање да ли дете може да добије подједнаку стимулацију на оба језика? Да ли је уопште могуће очекивати да дете било које две ствари сазнаје на исти, равноправан начин? Сложићемо се да није, али када је усвајање језика у питању, важно је да се успостави што је могуће бољи баланс. Уколико дете има два матерња језика, мора добро да познаје оба језика да не би дошло до њиховог  мешања у комуникацији.

Ако дете у исто време слуша два језика, тј. изложено је подједнако и једном и другом језику, у раној животној доби, природно ће користити оба језика. Деца, која су изложена истовременом коришћењу два језика, често имају фазе у којима мешају језике. Често у истој реченици користе оба језика. То се дешава јер деца у једном језику имају постојање неке речи док у другом језику та реч не постоји. Важно је да имате у виду да, ако дете крене са учењем другог језика док првим језиком није потпуно овладало, може доћи до успореног развоја или регресије првог језика. Често билингвална деца имају неки говорно- језички проблем, па је због тога потребно да дете створи базу једног језика (матерњег језика). Најбоље би било да постоји и ситуациона раздвојеност два језика. Рано увођење другог језика не мора да ствара тешкоће, само ако родитељи довољно раде и стимулишу своју децу. Код деце која имају говорно-језички проблем или ако не добијају довољно пажње у току усвајања говора, двојезичност може да представља отежавајућу околност усвајања говора. Развој говора такве деце ће бити успорен и неће научити ниједан језик довољно добро. Ако дете има говорно-језички проблем, први и основни корак у решавању проблема је одлучивање само за један језик, најчешће језик који дете користи у вртићу и који ће касније користити у школи. Родитељи треба да се баве стимулацијом детета код куће тако што ће што више да разговарају са њим, да му читају и препричавају приче, остављају питања и проверавају колико дете разуме. Билингвална деца чији говор заостаје у односу на узрасне норме, поред редовне стимулације код куће (или у вртићу), потребно је укључити у редован логопедски третман.