Toggle navigation

Монтесори

Вртић „Пчелица“ једини је објекат у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ у којем је 2017. године заживео први Монтесори образовни пројекат који има за циљ да програмом припреми дете за обавезе које га очекују у будућој школи.

Два сертификована васпитача за Монтесори пројекат су Александра Лудајић и Бранислава Гецић, као и педагог Роберт Вуњак.

Монтесори програм је основала педијатар Марија Монтесори 1907. године и овај програм наглашава значај и везу између свих живих бића као и потребу да свака особа пронађе своју улогу, смисао и циљ постојања у животу. Монтесори програм подстиче дететов осећај независности и едукатори увек питају децу да ли желе да пробају да реше одређени задатак, да ли им је потребна помоћ у ономе што раде или мисле да нису спремни за то.

Монтесори педагогија сматра да дете од рођења па до своје шесте године има “упијајући ум” и да ова генијална могућност менталног упијања, омогућава деци да науче матерњи језик, усаврше покрете тела и усвоје одређена правила.

Још једна битна ствар коју је уочила Марија Монтесори је да деца у свом развоју личности пролазе кроз одређене осетљиве периоде живота.

Ови периоди у животу детета су када је дете одређеним подстицајем из свог окружења, усвојило нова знања или нове вештине, и могу се приметити код све деце у приближно истом узрасту. Суштина је да су ти периоди идеално време за развој одређене вештине или стицања одређеног знања код детета.

Дете узраста од три до шест година пролази кроз процес појаве свести и воље, и самим тим полако постаје самосвесно биће. Применом Монтесори филозофије и Монтесори материјала (посебни дидактички материјали које је развила М.Монтесори и који се користе у едукацији) пружају детету могућности за сакупљањем нових знања и да континуирано развија своју свест.

ЧЕТИРИ ГЛАВНЕ ОБЛАСТИ У ПРЕДШКОЛСКОМ ПРОГРАМУ

  1. Практичан живот: Деца уче како да везују пертле на ципелама, како да окаче јакну на чивилук, спремају сама себи ужину и пиће, одлазе у купатило без ичије помоћи и уколико нешто просипају уче се да то за собом и почисте
  2. Учење кроз коришћење чула: Вежбе су направљене тако да деца користе свих пет чула како би стицала знања из околине. На пример  дете учи о лишћу које опада тако што користи чуло додира како би осетило колико је лишће крто.
  3. Језик уметности: Деца се подстичу да се изразе вербално и уче да препознају и да прате одређена слова. То чини основу за касније учење читања и писања.
  4. Математика и геометрија: Деца уче о бројевима уз помоћ руку коришћењем посебних Монтесори материјала, и тако савладавају сабирање, множење и друге математичке операције са лакоћом и радошћу.

Пета област коју не треба занемарити и којој се такође посвећује пажња је учење о музици, уметности, животињама, географији…

Све области које се изучавају су међусобно повезане. Играчке и дидактички материјали који се користе за учење су постављени свугде по учионици, тако да дете када уђе може да види шта је понуђено и да само одабере задатак – “рад” који ће решавати према сопственом интересовању.

За решавање задатка користе се књиге, слагалице, уметнички пројекти….

Када дете успешно реши задатак, оно свој рад ставља на полицу и прелази на решавање другог проблема.

Дневни распоред предвиђа играње деце самостално или у групама.

Већина едукатора ради са децом један на један, али највећи напредак је примећен када деца раде међусобно. У Монтесори школама, едукатори нису једини који уче децу. Старија деца често помажу млађима учећи их како да савладају поједине вештине.