Документовање васпитача као вид праћења учења и развоја детета у светлу нових Основа програма

Основни задатак сваке предшколске установе је да развија реални програм који је усмерен на подршку добробити детета и васпитач као  коаутор, учесник и реализатор тако конципираног програма настоји да у овај процес  неизоставно укључи породицу детета као и ресурсе локалне заједнице за реализацију различитих васпитно-образовних активности.

Положај детета у савременом свету не претпоставља  да  је оно само биће потреба, већ перспективу  да дете поседује потенцијале и развијајуће капацитете који га чине компетентним учесником сопственог учења и развоја.

Не губећи из вида да дете углавном доживљава свет кроз односе које успоставља и развија у интеракцији са другима, васпитач кроз документовање васпитно-образовног рада ствара услове за потпуније разумевање дететовог развоја и учења, а  својом концепцијом документовања на најбољи начин  представља богатство и различитост дечјих идеја, начин на који деца виде и разумеју себе и свет око себе као и своје учешће у дечјем вртићу.

Васпитач у сарадњи са свим релеватним учесницима у програму рада документује ситуације на које су актери указали као посебно важне, чиме се обезбеђује процес вишеперспективности у развијању и разумевању самог програма. Документација је видљива и доступна, и представља основ и темељ за дијалог свих заинтересованих страна.

Управо кроз овакво конципирано документовање васпитача дете се уважава као носилац права и као особа са посебним интересовањима и искуствима, подржава се развијање партнерских односа са породицом уз уважавање њених различитости и специфичности, као и партнерство са локалном заједницом. Дететова игра се посматра као аутентични начин изражавања и учења које се остварује у контексту отворености за инетркултуралност и кроз интеракције са децом различитих узраста и са особама које нуде различите обрасце понашања и доносе различита знања, вештине, таленте и интересовања, чиме се обогаћује општи васпитни и образовни амбијент у коме дете одраста.

Овакав процес документовања васпитно – образовног рада захтева, а у исто време и развија компететне практичаре, што подразумева констатно преиспитивање васпитачеве сопствене праксе и деловања у складу са најбољим интересима и на добробит деце раног узраста. Васпитач је у прилици, да кроз овакав вид документовања, самовреднује свој рад, одреди аспирације за наредни период и на основу потешкоћа на које наилази у пракси одреди смернице свог оснаживања

Роберт Вуњак